Седам основних принципа међународне дефиниције корпоративне дигиталне одговорности
Уз захвалност Олги Арсеновић на помоћи око превода на српски језик.
With thanks to Olga Arsenović for her assistance with translation into Serbian.
Ако желите да подржите ЦДР Манифест, можете дати своју подршку као појединац или као организација на веб-сајту на енглеском језику https://corporatedigitalresponsibility.net
Током 2021. године, међународна група академика, корпоративних практичара и објављених аутора сарађивала је како би свој рад објединила у јединствену, међународну дефиницију која повлачи најбоље из сваког и гради скуп принципа који ће вас водити на вашем путовању ка дигиталној одговорности
Корпоративна дигитална одговорност (ЦДР) је скуп пракси и понашања која помажу организацији да користи податке и дигиталне технологије на начине који се перципирају као друштвено, економски и еколошки одговорно.
Јасна и недвосмислена јавна изјава о намери да се позитивно утиче како на планету тако и на друштво, у комбинацији са јасноћом дефинисања сврхе. Посвећеност тежњи ка снажном и одговорном дигиталном управљању о којој сведочи, на пример, примена Одбора за дигиталну етику и тежња за превазилажењем и загањањем за побољшано законодавство, регулативу и етичке смернице у географским подручјима у којима организација послује.
Кликните овде за више детаља о овом принципу
Посвећеност једнакости, разноликости и укључености у организацију и проширени ланац снабдевања, осигуравајући да су резултујући производи и услуге свима доступни и погодни за потрошњу. Поред тога, запослени су укључени у изградњу, испоруку и подршку тим производима и услугама и третирају се одговорно и правично.
Кликните овде за више детаља о овом принципу
Снажнији фокус на заштиту личних података, подршку побољшању приватности уравнотежене са идентитетом, решавање дигиталног сиромаштва у приступу вештинама и разумевању и заштити целог друштва од штетних последица дигиталних производа и услуга.
Кликните овде за више детаља о овом принципу
Разматрање економског и друштвеног утицаја одлука унутар организације. Транспарентност у погледу организационе употребе алгоритама и података са акционарима, запосленима и потрошачима. Праведнији удео добитака унутар и изван организација и минимизирање економског утицаја на заједнице кроз одрживу аутоматизацију.
Кликните овде за више детаља о овом принципу
Предузети кораке за побољшање потражње потрошача за еколошки и друштвено бољим производима, подржати и инкубирати више МСП (малих и средњих предузећа) са чистим и зеленим технологијама, органске и ниско-отпадна МСП и инвестирање у одрживе и друштвене иницијативе.
Кликните овде за више детаља о овом принципу
Разумевање и извештавање о корпоративном утицају у складу са циљевима одрживог развоја УН-а или сличним. Иновирање и превазилажење карбонске негативности и решавање највећих изазова.
Кликните овде за више детаља о овом принципу
Применити ИТ стратегију за животну средину, разумети последице технологије, пребацити употребу енергије на обновљиве изворе енергије, ублажити и минимизирати утицај и минимизирати употребу компензације.
Кликните овде за више детаља о овом принципу
Употреба термина корпоративна дигитална одговорност (ЦДР) порасла је од када се први пут редовно појављивала у дефиницијама које се појављују широм Европе од око 2018. године до данас. Посебно је распрострањен у централно-европском региону, са многим организацијама широм Њемачке и Швајцарске које су активно укључене. Током пандемије, проширио се даље са редовним референцама које се појављују у земљама као што су Јужна Кореја, Кина, САД и остатак Европе.
Многе од објављених дефиниција уско су усклађене у 80-90% дефиниције, иако неке доносе важан додатни фактор који је очигледно вриједан разматрања. Оно што им је свима заједничко је признање да је одговорност компанија да побољшају позитивне друштвене утицаје дигиталних и да минимизирају негативне изван законских обавеза.
Циљ овог рада, који садржи еволуцију дефиниције ЦДР-а, инфографике и скуп принципа, јесте да агрегира садржај у више дефиниција у облику који би се могао описати као ЦДР манифест – произведен у сарадњи са бројним онима који су укључени у оригиналну продукцију концепта и обједињавање међународног језика око ЦДР-а.
Аутори (абецедним редом испод) овог колаборативног рада укључују три редовно цитиране оригиналне дефиниције ЦДР-а, а друге редовно усред његове текуће еволуције:
Претпоставка ЦДР-а је да се дигиталне технологије могу користити за стварање позитивних утицаја за све нас. То смо јасно видели током пандемије. Где бисмо били без могућности да значајни дијелови радне снаге могу ефикасно да раде од куће користећи алате за сарадњу као што су Зоом и Теамс, повезани путем широкопојасних веза велике брзине; обавили куповину у супермаркету путем интернета, консултовали се са нашим лекаром преко апликације или још много примера. Међутим, супротно томе може бити да наша приватност никада није угроженија, наше лозинке су све више изложене у сајбер нападима и цурењу података, а циљане лажне вести и појачане теорије завере пријете демократији. ЦДР је настао из хипотезе да корпорације имају већу одговорност да створе позитивније исходе за друштво и планету, као и да ублаже утицај злоупотребе или злоупотребе дигиталне технологије.
Али пре него што истражимо ЦДР у неким детаљима, важно је да проширимо термин, дигитални. Питање: Шта је дигитално?
МЦА (у Великој Британији) дефинисао је Дигитал 2014. године као део своје Дигиталне године, чија је суштина најбоље ухваћена као "Дигитално је стварање новог капитализма, са новим могућностима и новим изазовима". У различитим фазама онога што данас сматрамо "дигиталном револуцијом", Дигитал је различито перципиран од стране различитих врста организација:
Ти приступи који су довели до континуиране испоруке и агилности, довели су и до тога да се исти принципи примењују у оперативном моделу и процесима како би се омогућило пословању да функционише у складу са новом "дигиталном брзином" своје технологије.
Данас дигитално сматрамо комбинацијом агилности и флексибилности, која је "рођена у вебу," користећи нове технологије које стварају, обрађују и размењују податке за испоруку производа и услуга потрошачу. Те "технологије" укључују облак, мобилност, интернет ствари, блокчејн, квантум, аутоматизацију, машинско учење и вештачка интелигенција и још много тога. "Производи и услуге" могу бити реметилачки, ефикаснији, јефтинији, лакше доступни.
Штавише, темпо промене тих технологија, у комбинацији са организацијама које раде са већим темпом у испоруци реметилачких или иновативних производа и услуга, такав је да се показало да је људима тешко да прате – како у усвајању тих производа, тако и у способности послодаваца и запослених (у традиционалним предузећима) да развију нове вештине.
Управо је ова перципирана експанзивна дигитална подела (која се сматра не само приступом широкопојасној повезаности, већ и као могућност приступа низу потребних технологија, алата и вештина) довела до стварања корпоративне дигиталне одговорности, барем у погледу еволуције дефиниције Атос/Ворлдлине. Међутим, ваља рећи да је идеја еволуирала из више перспектива. Из перспективе дигиталног пословања (посебно ГАФА) то би могла бити нужна потреба за бољом друштвеном одговорношћу ИЦТ компанија од успона Интернета.
Поред тога, можете узети у обзир перспективу надлежности која види нове пословне и друштвене опције са дигитализацијом и неопходношћу меких закона (или смерница за дигиталну етику) као додатак регулативи (види ЦДР Иницијативу Савезне агенције за правосуђе и заштиту потрошача у Немачкој). И што је најважније, из перспективе одрживости постало је све очигледније да су еколошки ефекти дигиталног развоја (на пример центри података, крипто алгоритми итд.) били игнорисани дуго времена.
Највећи дeо фокуса и еволуције ЦДР-а био је широм централне Европе (Њемачка, Аустрија, Швајцарска) региона Европе. То је произашло из почетног интересовања за немачку владу (Савезно министарство правде и заштите потрошача), коју су потом надјачала пословна удружења, којима је често доминирао технолошки сектор. Дошло је до ширег интересовања и употребе термина ЦДР у суседним географским подручјима као што су Пољска и Италија. На другим мјестима, посебно у Великој Британији и Француској, фокус је на саставним диеловима ЦДР-а (на пример, еколошка одговорност плус дигитална етика), а не на холистичкој визији самог ЦДР-а. Од 2021. године, међутим, видели смо интересовање и даље, јер се Самсунг (Јужна Кореја) обавезао на ЦДР у изјави у јануару 2021. године, а и чланци који почињу да се појављују у Кини и САД, као што је академски рад Јохан Wирц из октобра 2022. хттпс://дои.орг/10.1177/10946705221130467.
Многе од ових иницијатива имају тенденцију да буду садржане у земљи активности. На пример, 2021. године Њемачко удружење за дигиталну економију дефинисало је ЦДР као дио такозване активности "ЦДР Билдинг Блокс," али иако њене чланице укључују бројна међународна предузећа, веома је усредсређен на Немачку и запошљавање и економски положај у Немачкој. Слично томе, одличан рад о ЦДР-у који је произвео Етос Фонд у Швајцарској 2020. године усмерен је на однос између инвестиционог фонда и низа врхунских швајцарских (опет међународних) предузећа – заиста, можда је вредно споменути и Швајцарску дигиталну иницијативу, да, иако није означена као ЦДР, ради неки занимљив посао око сертификације одговарајуће употребе података и фокусирања на сигурност и приватност.
Постоје неке одличне глобалне и регионалне координисане активности, али оне имају тенденцију да буду једна од компоненти ЦДР-а, а не за сам ЦДР. На пример, Свјетски економски форум има веома снажан тренутни фокус на етичку вештачку интелигенцију (коју предводи Кеј Фирт-Батерфилд), а Програм УН за животну средину ради на глобалној дигиталној трансформацији, такође са кључном улогом у покренутој Коалицији за одрживост дигиталне животне средине (КОДЕС) 2021. године, што је резултирало покретањем Глобалног акционог плана КОДЕС за одрживу планету у дигиталном добу 2022. године. Такође је релевантно напоменути да постоји низ других ембрионих суседних покрета или група које имају сличне циљеве као ЦДР, иако не користе термин експлицитно – на пример Дигитал са сврхом, и Технологија за добро.
Намера овог рада, и агрегација најбољих од различитих дефиниција је стога једноставна да пружи глобалну перспективу о томе шта ЦДР може бити, и како га организације могу користити као холистички оквир да опишу шта раде у оквиру граница њиховог пословања, али што је заиста важно, изван њиховог пословања – навести их да даље размишљају о позитивном утицају који могу имати користећи дигиталне технологије за иновације за решавање друштвених изазова.
Као што је раније наведено, све дефиниције су широко усклађене и ефикасне у помагању предузећу да размишља о својим корпоративним одговорностима у контексту дигиталних технологија и услуга. Приступ који смо заузели је да не измишљамо поново, већ да најбоље диелове сваке од дефиниција поставимо поврх постојећих принципа. У том контексту вратили смо се оригиналним принципима корпоративне одговорности (KO, наиме економски, еколошки и друштвени), али смо их посебно разматрали кроз дигитални објектив. Са ЦДР, перспективе Корпоратибне одговорности су се прошириле и укључивале ефекат у дигиталној сфери. Постоје разни предлози како дигитална перспектива комуницира са традиционалне три. У "четвороструком моделу" четврта сфера дигиталног управо је додата у три сфере: економску, еколошку и друштвену.
У варијацији овог Мајкл Вејд (види слику 1) предложио је модел где четврти круг – технолошки – у суштини функционише као филтер за тројицу јер је технологија (и дигитално) проткана кроз све у данашњем дигиталном свиету.
Предлажемо да само додавање четврте димензије заједно са осталима не би било у складу са далекосежним ефектима дигитализације који чине пандан физичком свету. Стога предлажемо, на основу рада др Саскије Дöрр (2021), интегрисани ЦДР модел са друштвеним, еколошким и економским ефектима који показују њихов утицај у физичком и/или дигиталном свијету. Ово наглашава да утицаји дигиталних активности не остају у дигиталном свету и да ефекти у дигиталном и физичком свету утичу једни на друге.
Размере неких од изазова са којима се тренутно суочавамо су такве да није довољно само разматрати границе организације као одговорност директора да направе разлику. На пример, иако је важно да предузеће призна одговорност за ублажавање сопственог утицаја на животну средину, обим изазова је да нам је потребно много да идемо даље од тога (изван нето нуле или карбонске неутралности) и да иновирају како би створили производе и услуге који имају друштвени или еколошки утицај изнад и изван утицаја саме организације. Штавише, можемо рећи слично о дигиталној етици у признавању да је једна ствар бити усклађен са ГДПР-ом као организацијом, али нешто сасвим друго имати позитиван утицај на начин на који се управља личним подацима за друштво у целини, на пример заговарањем за побољшано законодавство или испоруку побољшаних производа. Укратко, морамо експлицитно сагледати спољни утицај колико и обезбеђивање да је унутрашња организација у реду.
Слика 1 (Табела): Mајкл Вејд (MИТ Слоун Ривју, 2020)
Вредно је звати Еtoc дефиницијом ЦДР-а, јер је вођена из перспективе некога ко доноси инвестиционе одлуке у име друштва (пензиони фондови). Из тога произилазе неке сјајне тачке које захтевају да буду укључене, од којих је најважнији захтев Управног одбора да има јавни кодекс дигиталне одговорности. Уместо да се додели било којем одређеном делу квадранта, овај први водећи принцип Етхос дефиниције чини се централним за све.
Везано за постојање кода је принцип објављивања тог кода на потпуно транспарентан начин, и не само то, већ и примена тог принципа на сву употребу података и технологија као што је вештачка интелигенција (АИ) – у суштини, транспарентност објашњиве вештачке интелигенције (АИ). Кључна реч овде је транспарентност и уверљивост јавних захтева. Са све већим фокусом ЕСГ извештавања и бенцхмаркинга који жели да се извуче изван тржишне хајке и дигиталног прања у стварност, онда ће транспарентност придржавања тог кода бити кључна компонента, и из тог разлога, додали смо транспарентност у Економски ЦДР квадрант.
Управни одбор мора осигурати да компанија има Кодекс дигиталне одговорности који покрива главна питања са којима се компанија суочава и одмерава њихову значајност у односу на сектор активности и специфичне карактеристике компаније. Управни одбор је одговоран за покривање свих дигиталних питања и проверу сваке године да ли је покривеност релевантна. Кодекс треба да покрива најмање сљедећа питања:
Као део креирања ЦДР дефиниције у оквиру рада Атоса (и Wордлајн-а), 2017. године спроведено је глобално истраживање о томе како се људи осећају према технологији. Ово је конкретно покушај да се разуме који су то обрасци који су довели до успешног усвајања и где је страх или недостатак поверења вец́и. У суштини, резултати се могу сажети тако да је људима било најудобније тамо где су производи били изузетно практични – једноставни за употребу, уштедели време – или где су имали потенцијалну личну здравствену корист. У ширем смислу, то је довело до снажног фокуса у њиховој ЦДР дефиницији око приступачности производа и фокуса на дигитално благостање. У неким разговорима око ЦДР-а, фокус је на спречавању злоупотребе или непримерене употребе података коришћењем дигиталних технологија, али је важно генерално размотрити позитивно стварање производа и решења која помажу у гурању исхода у правом смеру. Из тог разлога, Дигитално благостање је укључено поред „корисничког, приступачног и практичног дизајна производа".
Са климатским догађајима који доминирају вестима након пандемије 2021. године, сада је јасно да је немогуће одвојити друштвену одрживост од одрживости планете. Овај велики нагласак на еколошком аспекту ЦДР-а такође препознаје убрзање фокуса и интересовања у овој области на позадини ревитализованог Париског споразума, ЦОП26 и настојања да се реализују циљеви одрживог развоја Уједињених нација (СДГс) до 2030. године. Занимљиво је да је то био јаз у дефиницији Атоса, али је био заступљен у већини других дефиниција.
Првобитни фокус овог квадранта у дефиницији Мајкл Вејда био је чврсто усмерен на активности унутар организационе границе – наиме рециклирање отпадне технологије, одговарајуће одлагање и коришћење обновљиве енергије, а све то је апсолутно кључно. Међутим, ово је област која се брзо развија и пандемија је убрзала интересовање и фокусирала се на њу у последњих неколико месеци, потпомогнута низом нових иницијатива као што је Европски зелени договор, који је недавно потписало 26 технолошких компанија.
Први важан додатак унутрашњем квадранту животне средине је употреба дигиталних технологија (ИОТ, АИ перцепција као што су ОЦР, НЛП итд.) за агрегацију података и извештавање које омогућава стварање контролних табла у реалном времену у предузећима која им омогућавају да ефикасно управљају било којим пројектима кроз објектив утицаја на животну средину. То смо видели са великим међународним организацијама које су се обавезале на угљеничну неутралност, или у неким случајевима и угљенично негативне.
Други сет, а надовезујући се на принципе из претходног дела, односи се на употребу дигиталних технологија за иновације и стварање производа који имају позитиван утицај на животну средину – било да се ради о климатским променама, биодиверзитету или одрживости ресурса. С тим у вези, "Иновирање коришћењем дигиталног креирања производа и услуга за утицај на животну средину" такође је додало неке од активности Технологије за добре и колаборативне иновације виђене на глобалном нивоу. Овим се признаје рад Програма Уједињених нација за животну средину (као дио ЦОДЕС-а, и сам по себи) да ради са заједницама и предузећима на креирању производа и услуга око сопственог масовно дистрибуираног програма дигиталне трансформације.
Највеће питање за ЦДР у свом ембрионалном облику било је да ли ће остати академски концепт или прећи на масовно усвајање од стране предузећа. Критичан за то је уверљив разлог за промену – како би то донело повећане приходе, побољшало марже? У суштини, како је потреба за променом изражена у контексту економских модела које познајемо последњих неколико деценија.
Несумњиво се дешава промена. Већ смо раније поменули Етос као пример организације која жели да доноси инвестиционе одлуке на основу способности организација да опишу своје пословање у одрживом утицају који имају на свет. Заиста, оне организације које сада имају више бодова на ЕСГ-у већ проналазе позитивне последице, на пример јефтинији приступ капиталу. Осим тога, утицај ниских ЕСГ резултата се такође очигледно види са репутацијским утицајем и тешким привлачењем миленијумских талената.
Видимо видљиве расправе о опорезивању и регулацији великих технологија, делимично обухваћених економским квадрантом дефиниције Мајкл Вејда, као и фокус на одрживе и транспарентне ланце снабдевања и разматрања у погледу одрживе аутоматизације – одржавање снажног фокуса на еволуцију радне снаге изван непосредног пословања. Предложени додатак томе је улагање у друштвени утицај, препознајући недавни раст обвезница са социјалним утицајем (СИБ) и обвезница за утицај на развој (ДИБ). Иако то није увек неопходно дигитално омогућено, јасно је да постоји улога дигиталних технологија и аналитике података (која се користи етички) да направе стварну разлику како економски пејзаж наставља да се развија.
Коначно, ово такође представља још једну важну конструкцију, коју заправо предлажемо да се дода центру са одговорношцћу за диељење Кодекса дигиталне одговорности, а то је усклађивање са организацијама које дефинишу сврху. Многе организације су усред ревизије и редефинисања своје сврхе тако да јачају везу између сваке од својих компанија, њихових клијената, њихове заједнице и, што је најважније, њихових колега.
Свака страна треба да има веру и поверење у спровођење ових промена како би заиста направила разлику. Проживели смо деценију различитих кривих маркетиншких узбуђења – прања облака, зеленог прања и још много тога. Сада организације не само да морају рећи праву ствар, већ је морају спровести у деловање како би осигурале да сви актери – било да се ради о организацији јавног или приватног сектора – виде и осете промену, те своје поверење уложе у организацију која је успјешно водила њихову трансформацију како би створила позитиван утицај на одрживост наше планете и друштва.
Бројне ЦДР дефиниције и иницијативе су већ поменуте у тексту изнад. За потпуност, следеће су такође активне и у локалним географским подручјима.
ЦДР Кодеx од ЦДР иницијативе (Немачка)
Девет принципа показују циљеве ЦДР-а и подршке компанијама приликом избора мера. Они су допуњени са пет области дјеловања: руковање подацима, образовање, заштита климе и ресурса, ангажовање запослених и инклузија. ЦДР Кодеx су развили корпоративни чланови ЦДР иницијативе и објављен је 2021. године. Сви чланови се обавезују да ће поштовати и извештавати о њима. Модерира га немачко Савезно министарство правде и заштите потрошача и не односи се само на доносиоце одлука у економији, политици и друштву, већ и на потрошаче.
Постоји низ других покрета/иницијатива или шема које имају сличне циљеве као ЦДР, а то су стварање позитивнијих исхода за друштво и планету користећи технологију и одговарајућу употребу података. Ни у једном посебном редослиеду ово не укључује:
Дигитализација у срцу корпоративне одговорности, заштита репутације и поверења у организацију запослених, купаца и акционара
Олакшати и стећи поверење јавности успостављањем и придржавањем Кодекса дигиталне одговорности који јавно проглашава свој став, на пример како је описао Етхос Фунд
Дефинисати и сложити се са корпоративном сврхом и размотрити усклађивање како би се подржала друштвена вредност и одрживост у дигиталном добу. Изградити организациону културу која омогућава одговорне акције запослених и лидера.
Имплементирати снажно дигитално управљање, на пример Одбор за дигиталну етику са дужним разматрањем његовог састава и управљањ.
Превазилажење и залагање за јачу одговорну регулативу, придржавајући се, залажући се за еволуцију и повећавајући видљивост одговарајућих правних, регулаторних и етичких правила по географији и тржиштима (нпр. подаци / вештачка интелигенција), сертификати (нпр. безбедност / безбедност на мрежи).
Правда, једнакост, разноликост и инклузија подстичу потребу да се различити актери, као што су клијенти и запослени, ефикасно ангажују у коришћењу дигиталних технологија и услуга
Иновативни, приступачни и инклузивни производи и услуге
Промовисање правде, једнакости, различитости и инклузије
Одговорна права на запошљавање
Заштитите податке и личну приватност, оснажите људе да се ангажују и развијају вештине и заштитите се од штете ради побољшања репутације и поверења.
Имплементирати јаку приватност
Имплементација одговорне праксе података
Промовисање дигиталних вештина зрелости
Промовисање дигиталног благостања
Репутациона потреба да се размотри економски и друштвени утицај одлука унутар организације.
План одрживе и одговорне аутоматизације
Транспарентност са заинтересованим странама са проверљивим подацима и алгоритмима треће стране
Дељење дигиталних економских користи са релевантним заинтересованим странама
Да бисте убрзали свој напредак, искористите и подржите, надолазећу економију чисте технологије и угљеника
Улагање у одрживост / Животну средину / Поврат утицаја
Користити Проверљиви помак
Убрзати и иновирати одржива понашања потрошача
Да пређете даље од нулте емисије угљеника или негативног угљеника на позитивну планету, да створите позитивнији утицај на планету од свог организационог обима користећи дигиталне производе и услуге
Извештај о утицају пословања на процену утицаја треће стране
Иновације и позитивни утицаји изван корпоративних граница
Да бисте ублажили утицај ваше организације док се крећете карбонској неутралностиили негативном угљенику и нето нули
Имплементација еколошке ИТ стратегије
Мерити, извештавати, минимизирати употребу енергије и прелазити на обновљиву енергију
Copyright © 2024 Corporate Digital Responsibility - All Rights Reserved.
Check out the Digital Responsibility Forum for services and fractional consulting to help you on your CDR journey.