CDR Manifesto Serbian

Međunarodni CDR Manifesto

Tokom 2021. godine, međunarodna grupa akademika, korporativnih praktičara i objavljenih autora sarađivala je kako bi svoj rad objedinila u jedinstvenu, međunarodnu definiciju koja povlači najbolje iz svakog i gradi skup principa koji će vas voditi na vašem putovanju ka digitalnoj odgovornosti.

Definicija

Korporativna digitalna odgovornost ("Corporate Digital Responsibility" - CDR) je skup praksi i ponašanja koja pomažu organizaciji da koristi podatke i digitalne tehnologije na načine koji se percipiraju kao društveno, ekonomski i ekološki odgovorno.

1. Svrha i poverenje

Jasna i nedvosmislena javna izjava o nameri da se pozitivno utiče kako na planetu tako i na društvo, u kombinaciji sa jasnoćom definisanja svrhe. Posvećenost težnji ka snažnom i odgovornom digitalnom upravljanju o kojoj svedoči, na primer, primena Odbora za digitalnu etiku i težnja za prevazilaženjem i zalaganjem za poboljšano zakonodavstvo, regulativu i etičke smernice u geografskim područjima u kojima organizacija posluje.

Kliknite ovde za više detalja o ovom principu.

2. Pravičan i ravnopravan pristup za sve

Posvećenost jednakosti, raznolikosti i uključenosti u organizaciju i prošireni lanac snabdevanja, osiguravajući da su rezultirajući proizvodi i usluge svima dostupni i pogodni za potrošnju. Pored toga, zaposleni su uključeni u izgradnju, isporuku i podršku tim proizvodima i uslugama i tretiraju se odgovorno i pravično.

Kliknite ovde za više detalja o ovom principu.

3. Promovisanje društvenog blagostanja

Snažniji fokus na zaštitu ličnih podataka, podršku poboljšanju privatnosti uravnotežene sa identitetom, rešavanje digitalnog siromaštva u pristupu veštinama i razumevanju i zaštiti celog društva od štetnih posledica digitalnih proizvoda i usluga.

Kliknite ovde za više detalja o ovom principu.

4. Ekonomski i društveni uticaj

Razmatranje ekonomskog i društvenog uticaja odluka unutar organizacije. Transparentnost u pogledu organizacione upotrebe algoritama i podataka sa akcionarima, zaposlenima i potrošačima. Pravedniji udeo dobitaka unutar i izvan organizacija i minimiziranje ekonomskog uticaja na zajednice kroz održivu automatizaciju.

Kliknite ovde za više detalja o ovom principu.

5. Ubrzanje napretka sa ekonomijom uticaja

Preduzeti korake za poboljšanje potražnje potrošača za ekološki i društveno boljim proizvodima, podržati i inkubirati više MSP (malih i srednjih preduzeća) sa čistim i zelenim tehnologijama, organske i nisko-otpadna MSP i investiranje u održive i društvene inicijative.

Kliknite ovde za više detalja o ovom principu.

6. Stvaranje stabilne planete za život

Razumevanje i izveštavanje o korporativnom uticaju u skladu sa ciljevima održivog razvoja UN-a ili sličnim. Inoviranje i prevazilaženje karbonske negativnosti i rešavanje najvećih izazova.

Kliknite ovde za više detalja o ovom principu.

7. Smanjenje tehnološkog uticaja na klimu i životnu sredinu

Primeniti IT strategiju za životnu sredinu, razumeti posledice tehnologije, prebaciti upotrebu energije na obnovljive izvore energije, ublažiti i minimizirati uticaj i minimizirati upotrebu kompenzacije.

Kliknite ovde za više detalja o ovom principu.

Nova digitalna odgovornost

1. Uvod

Upotreba termina korporativna digitalna odgovornost (CDR) porasla je od kada se prvi put redovno pojavljivala u definicijama koje se pojavljuju širom Evrope od oko 2018. godine do danas. Posebno je rasprostranjen u DACH regionu, sa mnogim organizacijama širom Njemačke i Švajcarske koje su aktivno uključene. Tokom pandemije, proširio se dalje sa redovnim referencama koje se pojavljuju u zemljama kao što su Južna Koreja, Kina, SAD i ostatak Evrope.

Mnoge od objavljenih definicija usko su usklađene u 80-90% definicije, iako neke donose važan dodatni faktor koji je očigledno vrijedan razmatranja. Ono što im je svima zajedničko je priznanje da je odgovornost kompanija da poboljšaju pozitivne društvene uticaje digitalnih i da minimiziraju negativne izvan zakonskih obaveza.

Cilj ovog rada, koji sadrži evoluciju definicije CDR-a, infografike i skup principa, jeste da agregira sadržaj u više definicija u obliku koji bi se mogao opisati kao CDR manifest – proizveden u saradnji sa brojnim onima koji su uključeni u originalnu produkciju koncepta i objedinjavanje međunarodnog jezika oko CDR-a.

Autori (abecednim redom ispod) ovog kolaborativnog rada uključuju tri redovno citirane originalne definicije CDR-a, a druge redovno usred njegove tekuće evolucije:

Dr Saskia Dörr (WiseWay, autorka Springerove knjige "Korporativna digitalna odgovornost")
Tim Frick (Mightybytes i redovni autor na CDR-u).
Christopher Joynson (osnivač CDR definicije, ranije Atos, sada Jacobs)
Oliver Merx (osnivač globalne CDR LinkedIn grupe)
Rob Price (osnivač CDR definicije, ranije Worldline, sada Alchemmy)
Michael Wade (osnivač CDR definicije, Međunarodni institut za razvoj menadžmenta – IMD, Lausanne).

2. Zašto nam je potrebna korporativna digitalna odgovornost?

Pretpostavka CDR-a je da se digitalne tehnologije mogu koristiti za stvaranje pozitivnih uticaja za sve nas. To smo jasno videli tokom pandemije. Gde bismo bili bez mogućnosti da značajni dijelovi radne snage mogu efikasno da rade od kuće koristeći alate za saradnju kao što su Zoom i Teams, povezani putem širokopojasnih veza velike brzine; obavili kupovinu u supermarketu putem interneta, konsultovali se sa našim lekarom preko aplikacije ili još mnogo primera. Međutim, suprotno tome može biti da naša privatnost nikada nije ugroženija, naše lozinke su sve više izložene u sajber napadima i curenju podataka, a ciljane lažne vesti i pojačane teorije zavere prijete demokratiji. CDR je nastao iz hipoteze da korporacije imaju veću odgovornost da stvore pozitivnije ishode za društvo i planetu, kao i da ublaže uticaj zloupotrebe ili zloupotrebe digitalne tehnologije.

Ali pre nego što istražimo CDR u nekim detaljima, važno je da proširimo termin, digitalni. Pitanje: Šta je digitalno?

2.1 Šta je digitalno

MCA[1] (u Velikoj Britaniji) definisao je Digital 2014. godine kao deo svoje Digitalne godine, čija je suština najbolje uhvaćena kao "Digitalno je stvaranje novog kapitalizma, sa novim mogućnostima i novim izazovima". U različitim fazama onoga što danas smatramo "digitalnom revolucijom", Digital je različito percipiran od strane različitih vrsta organizacija:

Možda se prvi put smatrao prelaskom na internet, Digital je često smatran web stranicom, mobilnom aplikacijom i domenom glavnog direktora marketinga u njihovoj interakciji sa svojim kupcima.
Tehnološka preduzeća su tada redovno nazivala Digital kao dolazak SoCloMo – društvenih medija, oblaka i mobilnosti. Digitalna transformacija je često postala usvajanje ovih tehnologija.
U međuvremenu, uspon digitalnih agencija i pristupi "rođeni na webu" doveli su do pristupa razvoju proizvoda Agile i DevOps i DevOps.
Ti pristupi koji su doveli do kontinuirane isporuke i agilnosti, doveli su i do toga da se isti principi primjenjuju u operativnom modelu i procesima kako bi se omogućilo poslovanju da funkcioniše u skladu sa novom "digitalnom brzinom" svoje tehnologije.

Danas digitalno smatramo kombinacijom agilnosti i fleksibilnosti, koja je "rođena u webu," koristeći nove tehnologije koje stvaraju, obrađuju i razmenjuju podatke za isporuku proizvoda i usluga potrošaču. Te "tehnologije" uključuju cloud, mobilnost, internet-of-things, blockchain, kvantum, automatizaciju, mašinsko učenje i vještačka inteligencija i još mnogo toga. "Proizvodi i usluge" mogu biti remetilački, efikasniji, jeftiniji, lakše dostupni.

Štaviše, tempo promene tih tehnologija, u kombinaciji sa organizacijama koje rade sa većim tempom u isporuci remetilačkih ili inovativnih proizvoda i usluga, takav je da se pokazalo da je ljudima teško da prate – kako u usvajanju tih proizvoda, tako i u sposobnosti poslodavca i zaposlenih (u tradicionalnim preduzećima) da razviju nove vještine.

Upravo je ova percipirana ekspanzivna digitalna podjela (koja se smatra ne samo pristupom širokopojasnoj povezanosti, već i kao mogućnost pristupa nizu potrebnih tehnologija, alata i vještina) dovela do stvaranja korporativne digitalne odgovornosti, barem u pogledu evolucije definicije Atos/Worldline.

Međutim, valja reći da je ideja evoluirala iz više perspektiva. Iz perspektive digitalnog poslovanja (posebno GAFA) to bi mogla biti nužna potreba za boljom društvenom odgovornošću ICT kompanija od uspona Interneta. Pored toga, možete uzeti u obzir perspektivu nadležnosti koja vidi nove poslovne i društvene opcije sa digitalizacijom i neophodnošću mekih zakona (ili smjernica za digitalnu etiku) kao dodatak regulativi (vidi CDR Inicijativu Savezne agencije za pravosuđe i zaštitu potrošača u Njemačkoj). I što je najvažnije, iz perspektive održivosti postalo je sve očiglednije da su ekološki efekti digitalnog razvoja (na primjer centri podataka, kripto algoritmi itd.) bili ignorisani dugo vremena.

[1] Management Consultantions Association (MCA) – Trgovačko udruženje u Velikoj Britaniji

2.2 Povećanje korporativne digitalne odgovornosti

Najveći deo fokusa i evolucije-a bio je širom DACH (Njemačka, Austrija, Švajcarska) regiona Evrope. To je proizašlo iz početnog interesovanja za nemačku vladu (Savezno ministarstvo pravde i zaštite potrošača), koju su potom nadjačala poslovna udruženja, kojima je često dominirao tehnološki sektor. Došlo je do šireg interesovanja i upotrebe termina CDR u susednim geografskim područjima kao što su Poljska i Italija. Na drugim mjestima, posebno u Velikoj Britaniji i Francuskoj, fokus je na sastavnim dielovima CDR-a (na primer, ekološka odgovornost plus digitalna etika), a ne na holističkoj viziji samog CDR-a. Od 2021. godine, međutim, videli smo interesovanje i dalje, jer se Samsung (Južna Koreja) obavezao na CDR u izjavi u januaru 2021. godine, a i članci koji počinju da se pojavljuju u Kini i SAD, kao što je akademski rad Johan Wirc iz oktobra 2022. https://doi.org/10.1177/10946705221130467.

Mnoge od ovih inicijativa imaju tendenciju da budu sadržane u zemlji aktivnosti. Na primer, 2021. godine Njemačko udruženje za digitalnu ekonomiju (BVDW) definisalo je CDR kao dio takozvane aktivnosti "CDR Bilding Bloks," ali iako njene članice uključuju brojna međunarodna preduzeća, veoma je usredsređen na Nemačku i zapošljavanje i ekonomski položaj u Nemačkoj. Slično tome, odličan rad o CDR-u koji je proizveo Etos Fond u Švajcarskoj 2020. godine usmeren je na odnos između investicionog fonda i niza vrhunskih švajcarskih (opet međunarodnih) preduzeća – zaista, možda je vredno spomenuti i Švajcarsku digitalnu inicijativu, da, iako nije označena kao CDR, radi neki zanimljiv posao oko sertifikacije odgovarajuće upotrebe podataka i fokusiranja na sigurnost i privatnost.

Postoje neke odlične globalne i regionalne koordinisane aktivnosti, ali one imaju tendenciju da budu jedna od komponenti CDR-a, a ne za sam CDR. Na primer, Svjetski ekonomski forum ima veoma snažan trenutni fokus na etičku veštačku inteligenciju (koju predvodi Kej Firt-Baterfild), a Program UN za životnu sredinu radi na globalnoj digitalnoj transformaciji, takođe sa ključnom ulogom u pokrenutoj Koaliciji za održivost digitalne životne sredine (KODES) 2021. godine, što je rezultiralo pokretanjem Globalnog akcionog plana KODES za održivu planetu u digitalnom dobu 2022. godine. Takođe je relevantno napomenuti da postoji niz drugih embrionih susednih pokreta ili grupa koje imaju slične ciljeve kao CDR, iako ne koriste termin eksplicitno – na primer Digital sa svrhom, i Tehnologija za dobro.

Namera ovog rada, i agregacija najboljih od različitih definicija je stoga jednostavna da pruži globalnu perspektivu o tome šta CDR može biti, i kako ga organizacije mogu koristiti kao holistički okvir da opišu šta rade u okviru granica njihovog poslovanja, ali što je zaista važno, izvan njihovog poslovanja – navesti ih da dalje razmišljaju o pozitivnom uticaju koji mogu imati koristeći digitalne tehnologije za inovacije za rešavanje društvenih izazova.

2.3 Početna tačka

Kao što je ranije navedeno, sve definicije su široko usklađene i efikasne u pomaganju preduzeću da razmišlja o svojim korporativnim odgovornostima u kontekstu digitalnih tehnologija i usluga. Pristup koji smo zauzeli je da ne izmišljamo ponovo, već da najbolje dijelove svake od definicija postavimo povrh postojećih principa. U tom kontekstu vratili smo se originalnim principima korporativne odgovornosti (CR, naime ekonomski, ekološki i društveni), ali smo ih posebno razmatrali kroz digitalni objektiv. Sa CDR-om, perspektive CR-a su se proširile i uključivale efekat u digitalnoj sferi. Postoje razni predlozi kako digitalna perspektiva komunicira sa tradicionalne tri. U "četvorostrukom modelu" četvrta sfera digitalnog upravo je dodata u tri sfere: ekonomsku, ekološku i društvenu.

U varijaciji ovog Michael Wade (vidi sliku 1) predložio je model gde četvrti krug – tehnološki – u suštini funkcioniše kao filter za trojicu jer je tehnologija (i digitalna) protkana kroz sve u današnjem digitalnom svijetu.

Predlažemo da samo dodavanje četvrte dimenzije zajedno sa ostalima ne bi bilo u skladu sa dalekosežnim efektima digitalizacije koji čine pandan fizičkom svetu. Stoga predlažemo, na osnovu rada dr Saskije Dörr (2021), integrisani CDR model sa društvenim, ekološkim i ekonomskim efektima koji pokazuju njihov uticaj u fizičkom i/ili digitalnom svijetu. Ovo naglašava da uticaji digitalnih aktivnosti ne ostaju u digitalnom svetu i da efekti u digitalnom i fizičkom svetu utiču jedni na druge.

Razmere nekih od izazova sa kojima se trenutno suočavamo su takve da nije dovoljno samo razmatrati granice organizacije kao odgovornost direktora da naprave razliku. Na primer, iako je važno da preduzeće prizna odgovornost za ublažavanje sopstvenog uticaja na životnu sredinu, obim izazova je da nam je potrebno mnogo da idemo dalje od toga (izvan neto nule ili karbonske neutralnosti) i da inoviraju kako bi stvorili proizvode i usluge koji imaju društveni ili ekološki uticaj iznad i izvan uticaja same organizacije. Štaviše, možemo reći slično o digitalnoj etici u priznavanju da je jedna stvar biti usklađen sa GDPR-om kao organizacijom, ali nešto sasvim drugo imati pozitivan uticaj na način na koji se upravlja ličnim podacima za društvo u celini, na primer zagovaranjem za poboljšano zakonodavstvo ili isporuku poboljšanih proizvoda. Ukratko, moramo eksplicitno sagledati spoljni uticaj koliko i obezbeđivanje da je unutrašnja organizacija u redu.

Slika 1 (Tabela): Michael Wade (MIT Sloan Review, 2020)

2.4 Etički fond

Vredno je zvati Ethos definicijom CDR-a, jer je vođena iz perspektive nekoga ko donosi investicione odluke u ime društva (penzioni fondovi). Iz toga proizilaze neke sjajne tačke koje zahtevaju da budu uključene, od kojih je najvažniji zahtev Upravnog odbora da ima javni kodeks digitalne odgovornosti. Umesto da se dodeli bilo kojem određenom delu kvadranta, ovaj prvi vodeći princip Ethos definicije čini se centralnim za sve.

Vezano za postojanje koda je princip objavljivanja tog koda na potpuno transparentan način, i ne samo to, već i primena tog principa na svu upotrebu podataka i tehnologija kao što je veštačka inteligencija (AI) – u suštini, transparentnost objašnjive veštačke inteligencije (AI). Ključna reč ovde je transparentnost i uverljivost javnih zahteva. Sa sve većim fokusom ESG izveštavanja i benchmarkinga koji želi da se izvuče izvan tržišne hajke i digitalnog pranja u stvarnost, onda će transparentnost pridržavanja tog koda biti ključna komponenta, i iz tog razloga, dodali smo transparentnost u Ekonomski CDR kvadrant.

Očekivanja digitalne odgovornosti, 2020.

Upravni odbor mora osigurati da kompanija ima Kodeks digitalne odgovornosti koji pokriva glavna pitanja sa kojima se kompanija suočava i odmerava njihovu značajnost u odnosu na sektor aktivnosti i specifične karakteristike kompanije. Upravni odbor je odgovoran za pokrivanje svih digitalnih pitanja i proveru svake godine da li je pokrivenost relevantna. Kodeks treba da pokriva najmanje sljedeća pitanja:

Upravljanje
Praćenje tehnologije
Sajber bezbednost
Privatnost i zaštita podataka
Etička pravila za korišćenje vještačke inteligencije (AI)
Društvena odgovornost za digitalnu tranziciju
Princip smanjenja digitalnog uticaja na životnu sredinu.

2.5 Istraživanje digitalnog blagostanja

Kao deo kreiranja CDR definicije u okviru rada Atosa (i Worldline-a), 2017. godine sprovedeno je globalno istraživanje o tome kako se ljudi osećaju prema tehnologiji. Ovo je konkretno pokušaj da se razume koji su to obrasci koji su doveli do uspešnog usvajanja i gde je strah ili nedostatak poverenja veći. U suštini, rezultati se mogu sažeti tako da je ljudima bilo najudobnije tamo gde su proizvodi bili izuzetno praktični – jednostavni za upotrebu, uštedeli vreme – ili gde su imali potencijalnu ličnu zdravstvenu korist. U širem smislu, to je dovelo do snažnog fokusa u njihovoj CDR definiciji oko pristupačnosti proizvoda i fokusa na digitalno blagostanje. U nekim razgovorima oko CDR-a, fokus je na sprečavanju zloupotrebe ili neprimerene upotrebe podataka korišćenjem digitalnih tehnologija, ali je važno generalno razmotriti pozitivno stvaranje proizvoda i rešenja koja pomažu u guranju ishoda u pravom smeru. Iz tog razloga, Digitalno blagostanje je uključeno pored „korisničkog, pristupačnog i praktičnog dizajna proizvoda".

Sa klimatskim događajima koji dominiraju vestima nakon pandemije 2021. godine, sada je jasno da je nemoguće odvojiti društvenu održivost od održivosti planete. Ovaj veliki naglasak na ekološkom aspektu CDR-a takođe prepoznaje ubrzanje fokusa i interesovanja u ovoj oblasti na pozadini revitalizovanog Pariskog sporazuma, COP26 i nastojanja da se realizuju ciljevi održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDGs) do 2030. godine. Zanimljivo je da je to bio jaz u definiciji Atosa, ali je bio zastupljen u većini drugih definicija.

2.6 Više o životnoj sredini

Prvobitni fokus ovog kvadranta u definiciji Michaela Wadea bio je čvrsto usmeren na aktivnosti unutar organizaciоне granice – naime recikliranje otpadne tehnologije, odgovarajuće odlaganje i korišћenje obnovljive energije, a sve to je apsolutno ključno. Međutim, ovo je oblast koja se brzo razvija i pandemija je ubrzala interesovanje i fokusirala se na nju u poslednjih nekoliko meseci, potpomognuta nizom novih inicijativa kao što je Evropski zeleni dogovor, koji je nedavno potpisalo 26 tehnoloških kompanija.

Prvi važan dodatak unutrašnjem kvadrantu životne sredine je upotreba digitalnih tehnologija (IOT, AI percepcija kao što su OCR, NLP itd.) za agregaciju podataka i izveštavanje koje omogućava stvaranje kontrolnih tabla u realnom vremenu u preduzećima koja im omogućavaju da efikasno upravljaju bilo kojim projektima kroz objektiv uticaja na životnu sredinu. To smo videli sa velikim međunarodnim organizacijama koje su se obavezale na ugljeničnu neutralnost, ili u nekim slučajevima i ugljenično negativne.

Drugi set, a nadovezujući se na principe iz prethodnog dela, odnosi se na upotrebu digitalnih tehnologija za inovacije i stvaranje proizvoda koji imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu – bilo da se radi o klimatskim promenama, biodiverzitetu ili održivosti resursa. S tim u vezi, "Inoviranje korišćenjem digitalnog kreiranja proizvoda i usluga za uticaj na životnu sredinu" takođe je dodalo neke od aktivnosti Tehnologije za dobre i kolaborativne inovacije viđene na globalnom nivou. Ovim se priznaje rad Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (kao dio CODES-a, i sam po sebi) da radi sa zajednicama i preduzećima na kreiranju proizvoda i usluga oko sopstvenog masovno distribuiranog programa digitalne transformacije.

2.7 Ubrzanje potrebe za implementacijom CDR-a

Najveće pitanje za CDR u svom embrionalnom obliku bilo je da li će ostati akademski koncept ili preći na masovno usvajanje od strane preduzeća. Kritičan za to je uverljiv razlog za promenu – kako bi to donelo povećane prihode, poboljšalo marže? U suštini, kako je potreba za promenom izražena u kontekstu ekonomskih modela koje poznajemo poslednjih nekoliko decenija.

Nesumnjivo se dešava promena. Već smo ranije pomenuli Ethos kao primer organizacije koja želi da donosi investicione odluke na osnovu sposobnosti organizacija da opišu svoje poslovanje u održivom uticaju koji imaju na svet. Zaista, one organizacije koje sada imaju više bodova na ESG-u već pronalaze pozitivne posledice, na primer jeftiniji pristup kapitalu. Osim toga, uticaj niskih ESG rezultata se takođe očigledno vidi sa reputacijskim uticajem i teškim privlačenjem milenijumskih talenata.

Vidimo vidljive rasprave o oporezivanju i regulaciji velikih tehnologija, delimično obuhvaćenih ekonomskim kvadrantom definicije Michaela Wadea, kao i fokus na održive i transparentne lance snabdevanja i razmatranja u pogledu održive automatizacije – održavanje snažnog fokusa na evoluciju radne snage izvan neposrednog poslovanja. Predloženi dodatak tome je ulaganje u društveni uticaj, prepoznajući nedavni rast obveznica sa socijalnim uticajem (SIB) i obveznica za uticaj na razvoj (DIB). Iako to nije uvek neophodno digitalno omogućeno, jasno je da postoji uloga digitalnih tehnologija i analitike podataka (koja se koristi etički) da naprave stvarnu razliku kako ekonomski pejzaž nastavlja da se razvija.

2.8 Digitalizacija u srcu korporativne odgovornosti

Konačno, ovo takođe predstavlja još jednu važnu konstrukciju, koju zapravo predlažemo da se doda centru sa odgovornošću za dijeljenje Kodeksa digitalne odgovornosti, a to je usklađivanje sa organizacijama koje definišu svrhu. Mnoge organizacije su usred revizije i redefinisanja svoje svrhe tako da jačaju vezu između svake od svojih kompanija, njihovih klijenata, njihove zajednice i, što je najvažnije, njihovih kolega.

Svaka strana treba da ima veru i poverenje u sprovođenje ovih promena kako bi zaista napravila razliku. Proživeli smo deceniju različitih krivih marketinških uzbuđenja – pranja oblaka, zelenog pranja i još mnogo toga. Sada organizacije ne samo da moraju reći pravu stvar, već je moraju sprovesti u delovanje kako bi osigurale da svi akteri – bilo da se radi o organizaciji javnog ili privatnog sektora – vide i osete promenu, te svoje poverenje ulože u organizaciju koja je uspješno vodila njihovu transformaciju kako bi stvorila pozitivan utиcaj na održivost naše planete i društva.

2.9 Ostale lokalne CDR inicijative koje treba napomenuti

Brojne CDR definicije i inicijative su već pomenute u tekstu iznad. Za potpunost, sledeće su takođe aktivne i u lokalnim geografskim područjima.

CDR Kodex od CDR inicijative (Nemačka)

Devet principa pokazuju ciljeve CDR-a i podrške kompanijama prilikom izbora mera. Oni su dopunjeni sa pet oblasti delovanja: rukovanje podacima, obrazovanje, zaštita klime i resursa, angažovanje zaposlenih i inkluzija. CDR Kodex su razvili korporativni članovi CDR inicijative i objavljen je 2021. godine. Svi članovi se obavezuju da će poštovati i izveštavati o njima. Moderira ga nemačko Savezno ministarstvo pravde i zaštite potrošača i ne odnosi se samo na donosioce odluka u ekonomiji, politici i društvu, već i na potrošače.

https://cdr-initiative.de/kodex

Reference

Cooper, T.; Jade, S. & Wei, K. (2015): Korporativna digitalna odgovornost. Činiti dobro čineći dobro, Accenture, https://www.accenture.com/gb-en/insight-outlook-doing-well-doing-good (abgerufen: 21. Februar 2020)
Brink, A. & Esselmann, F. (2019): Corporate Digital Responsibility. Ethik für das digitale Kerngeschäft, Prof. Dr. Dr. Alexander Brink und Dr. Frank Esselmann im Interview, in: CSR News, 33(1), 32–35.
Christian Thorun (Institute for Consumer Policy, Germany) pomenuo je potrebu za CDR u radu objavljenom 2018. godine, Smart-Data-Begleitforschung (2018): Corporate Digital Responsibility. Fachgruppe „Wirtschaftliche Potenziale & gesellschaftliche Akzeptanz“, Berlin
Christopher Joynson (Atos) & Rob Price (Worldline) zajedno su to definisali u nizu blogova objavljenih 2018. godine, kao rezultat globalnog istraživačkog toka koji se bavi širenjem digitalnog jaza u digitalnom društvu (https://corporatedigitalresponsibility.co.uk/resources)
Michael Wade (IMD – the Institute for Management Development) definisao je CDR u konačnom radu objavljenom u MIT Sloan Review 2020. godine https://sloanreview.mit.edu/article/corporate-responsibility-in-the-digital-era/
Saskia Dörr (2021) Korporativna digitalna odgovornost. Upravljanje korporativnom odgovornošću i održivošću u digitalnom dobu. Springer: Berlin. https://www.springer.com/gp/book/9783662638521.
Ethos Fund, Švajcarski penzioni investicioni fond, definisao je CDR iz perspektive donošenja investicionih odluka u 2020. godini
BVDW (podržava PWC Germany) radi na opsežnoj definiciji CDR-a, koja će biti objavljena 2021. godine, “CDR Building Bloxx”
Istraživanje pokretača vrijednosti CDR-a - Esselmann, Golle, Thiel & Brink (2020) korporativna digitalna odgovornost. Unternehmerische Verantwortung als Chance für die deutsche Wirtschaft. https://zentrum-digitalisierung.bayern/wp-content/uploads/ZD.B-Positionspapier_Final_web.pdf
Econsense (2021) Nacrt za implementaciju digitalne odgovornosti u kompanijama https://econsense.de/app/uploads/2020/11/201119_econsense_Blueprint_E.pdf
Relevantnost teme u Njemačkoj se pojavila sa ogromnim povratnim informacijama o pozivu za štampanje knjiga – doprinelo je skoro 100 autora - Bertelsmann Stiftung (Hrsg.) (2020) Unternehmensverantwortung im digitalen Wandel. Ein Debattenbeitrag zu Corporate Digital Responsibility. https://www.bertelsmann-stiftung.de/de/publikationen/publikation/did/unternehmensverantwortung-im-digitalen-wandel-all-1

Postoji niz drugih pokreta/inicijativa ili šema koje imaju slične ciljeve kao CDR, a to su stvaranje pozitivnijih ishoda za društvo i planetu koristeći tehnologiju i odgovarajuću upotrebu podataka. Ni u jednom posebnom redoslijedu ovo ne uključuje:

Tehnologija za dobro
Digitalno sa svrhom
Za čovječanstvo.

Princip 1 - Svrha i poverenje

Zašto je ovo važno?

Digitalizacija u srcu korporativne odgovornosti, zaštita reputacije i poverenja u organizaciju zaposlenih, kupaca i akcionara.

Nazad na Principe

1.1

Olakšati i steći poverenje javnosti uspostavljanjem i pridržavanjem Kodeksa digitalne odgovornosti koji javno proglašava svoj stav, na primer kako je opisao Ethos Fund

Upravljanje putem CDR-a ili Veća za digitalnu etiku / Savetodavnog odbora
Tehnologija / Digitalni monitoring – razumevanje mogućnosti i pretnje
Cyber bezbednost – Podaci / IP privatnost i zaštita podataka
Etička pravila shvaćena i primenjena za upotrebu digitalnih / veštačkih inteligencija
Društvena odgovornost za digitalnu transformaciju
Principi smanjenja karbonskog otiska.

1.2

Definisati i složiti se sa korporativnom svrhom i razmotriti usklađivanje kako bi se podržala društvena vrednost i održivost u digitalnom dobu. Izgraditi organizacionu kulturu koja omogućava odgovorne akcije zaposlenih i lidera.

1.3

Implementirati snažno digitalno upravljanje, na primer Odbor za digitalnu etiku sa dužnim razmatranjem njegovog sastava i upravljanja.

1.4

Prevazilaženje i zalaganje za jaču odgovornu regulativu, pridržavajući se, zalažući se za evoluciju i povećavajući vidljivost odgovarajućih pravnih, regulatornih i etičkih pravila po geografiji i tržištima (npr. podaci / veštačka inteligencija), sertifikati (npr. bezbednost / bezbednost na mreži).

Princip 2 - Pravičan i ravnopravan pristup za sve

Zašto je ovo važno?

Pravda, jednakost, raznolikost i inkluzija podstiču potrebu da se različiti akteri, kao što su klijenti i zaposleni, efikasno angažuju u korišćenju digitalnih tehnologija i usluga.

Nazad na Principe

2.1

IInovativni, pristupačni i inkluzivni proizvodi i usluge

Osigurati da svi delovi društva imaju pristup digitalnim tehnologijama (povezivanje, alati i znanje)
Osigurati da su proizvodi i usluge inkluzivni po dizajnu, korisničkom orijentiru, praktičnom i pristupačnom dizajnu za sve
Poboljšanje društvenih inovacija kroz digitalne alate i tehnologije.

2.2

Promovisanje pravde, jednakosti, različitosti i inkluzije

Promovisati raznolikost i raznoliko razmišljanje, integrisati se u dizajn proizvoda i usluga, izbegavajući pristrasnost vođenu tehnologijom / veštačkom inteligencijom koja pogoršava društvene perspektive
Aktivno izbegavanje diskriminacije u okviru digitalne transformacije poslovanja.

2.3

Odgovorna prava na zapošljavanje

Osigurati da se ljudska prava i prava zaposlenih održavaju uz odgovorno delegiranje rada u ekonomiju honorarnih poslova
Odgovorna prava na zapošljavanje u celom (digitalnom) lancu snabdevanja
Poštovanje prava zaposlenih na privatnost i ljudsko dostojanstvo na digitalizovanim radnim mestima.

Princip 3 - Promovisanje društvenog blagostanja

Zašto je ovo važno?

Zaštitite podatke i ličnu privatnost, osnažite ljude da se angažuju i razvijaju veštine i zaštitite se od štete radi poboljšanja reputacije i poverenja.

Nazad na Principe

3.1

Implementirati jaku privatnost

Osigurati zaštitu privatnosti podataka za zaposlene, kupce, građane i sve zainteresovane strane.

3.2

Implementacija odgovorne prakse podataka

Praćenje odgovornih praksi validacije i odlaganja podataka, uključujući transparentnost korišćenja i obrade spoljnih podataka
Primena odgovorne sajber prakse zaštite i reagovanja na bezbjednost
proaktivno informisanje kada se koristi praćenje, bodovanje i profilisanje i davanje mogućnosti izbegavanja
suzdržati se od štetne manipulacije ponašanja korišćenjem podataka, tehnologije i digitalnih alata.

3.3

Promovisanje digitalnih veština zrelosti

Rešavanje digitalnog siromaštva i promovisanje inkluzije (pristup digitalnim, pristup digitalnim finansijama)
Promovisanje poboljšanja u digitalnoj zrelosti društva (veštine, poverenje i razumevanje).

3.4

Promovisanje digitalnog blagostanja

Provođenje društveno etičkih digitalnih praksi – smanjenje amplifikacije 'lažnih vesti' i neprimerenog digitalnog uticaja (šteta i digitalno blagostanje)
Promovisanje fizičkog i mentalnog zdravog načina života, podržanog ili poboljšanog digitalnim proizvodima ili uslugama.

Princip 4 - Ekonomski i društveni uticaj

Zašto je ovo važno?

Reputaciona potreba da se razmotri ekonomski i društveni uticaj odluka unutar organizacije.

Nazad na Principe

4.1

Plan održive i odgovorne automatizacije

Odgovorna zamena poslova koje obavljaju, razmatranje programa prekvalifikacije / dokvalifikacije
Osigurati etičke i nepristrasne, objašnjive algoritme veštačke inteligencije za donošenje odluka
Omogućiti zaposlenima da razemeju etičku dilemu i društveni uticaj tehnologije i digitalne transformacije kroz obuku podizanja svesti
Aktivno se uključiti u mišljenje i povratne informacije zaposlenih u digitalnoj transformaciji, automatizaciji i implementaciji tehnologije.

4.2

Transparentnost sa zainteresovanim stranama sa proverljivim podacima i algoritmima treće strane

Osigurati da organizacije i potrošači razumeju izvore prikupljenih podataka, gde se nalaze, šta se radi s njima, uključujući bodovanje, profilisanje, izveštavanje.
Razumevanje autentičnosti i transparentnosti korišćenih algoritama veštačke inteligencije treće strane.

4.3

Deljenje digitalnih ekonomskih koristi sa relevantnim zainteresovanim stranama

Deljenje ekonomskih koristi digitalnog rada sa društvom, na primer kroz odgovarajuće oporezivanje
Poštovanje prava vlasništva nad ličnim podacima, smanjenje piraterije podataka i omogućavanje individualne monetizacije
Promovisanje otvorenih podataka kako bi se omogućila široka inovacija za sve (uključujući otvaranje prava na popravku).

Princip 5 - Ubrzanje napretka sa ekonomijom uticaja

Zašto je ovo važno?

Da biste ubrzali svoj napredak, iskoristite i podržite, nadolazeću ekonomiju čiste tehnologije i ugljenka

Nazad na Principe

5.1

Ulaganje u održivost / Životnu sredinu / Povrat uticaja

Pogledati partnerske ekosisteme širom lanca snabdevanja, angažujući (i mereći uticaj) ekotehnologije, čistih tehnoloških digitalnih rešenja
Položaj za rast na tržištima životne sredine koja su usklađena sa ciljevima i pozitivnim uticajem na planetu.

5.2

Koristiti Proverljivi pomak

Razumjeti tržište ugljeničnih kredita i u slučaju korišćenja kompenzacije, pokušati da koristiti proverljivu ili digitalno omogućenu prirodnu sekvestraciju ugljenika (kao što su npr. došumljavanje i pošumljavanje).

5.3

Ubrzati i inovirati održiva ponašanja potrošača

Koristite digitalne proizvode kako biste omogućili, na primer, cenovno diskriminišuće digitalne alate koji promovišu održive prakse
Razmatranje ekonomskih modela koji su pogodniji za održive prakse.

Princip 6 - Stvaranje stabilne planete za život

Zašto je ovo važno?

Da pređete dalje od nulte emisije ugljenika ili negativnog ugljenika na pozitivnu planetu, da stvorite pozitivniji uticaj na planetu od svog organizacionog opsega koristeći digitalne proizvode i usluge

Nazad na Principe

6.1

Izveštaj o uticaju poslovanja na procenu uticaja treće strane

Promovisati transparentne, održive i etičke radne prakse širom lanca snabdijevanja povezane sa priznatim standardom izveštavanja o održivosti kao što su UN Global Compact, Global Reporting Initiative, SASB, ESG okviri ili BCorp, uključujući prakse digitalne odgovornosti.

6.2

Inovacije i pozitivni uticaji izvan korporativnih granica

Koristeći digitalne tehnologije ili usluge, nastojati da se inoviraju i kreiraju nove linije proizvoda ili poslovne mogućnosti koje opipljivo i pozitivno utiču na

Ekonomsku održivost - lanca snabdevanja, ljudi, biznisa
Društvenu održivost – socijalna kohezija, poverenje i privatnost
Održivost životne sredine (klimatske promene, biodiverzitet, otpad, resurse)

Uvođenje principa cirkularne ekonomije u dizajn proizvoda
Na primer, doprinos podataka ili API-a, ili korišćenje drugih tehnologija sa naukom o podacima analitike za stvaranje novih društvenih i ekoloških koristi.

7- Smanjenje tehnološkog uticaja na klimu i životnu sredinu

Zašto je ovo važno?

Da biste ublažili uticaj vaše organizacije dok se krećete ka ugljeničnoj nuli ili negativnom ugljeniku i neto nuli.

Nazad na Principe

7.1

Implementacija ekološke IT strategije

Prateći odgovorne prakse reciklaže digitalnih tehnologija – ciljajte nulti otpad, promovišite cirkularnu ekonomiju
Prateći odgovorne prakse odlaganja digitalnih tehnologija, uključujući produženje tehnološkog životnog veka, npr. pametnih telefona i korišćenje obnovljenih IT tehnologija.
Dizajn u pogledu zaštite životne sredine u korišćenju digitalnih tehnologija – npr. Održivi veb dizajn i IT strategija.

7.2

Meriti, izveštavati, minimizirati upotrebu energije i prelaziti na obnovljivu energiju

Smanjiti potrošnju merenjem i aktivnim smanjenjem emisija iz opsega 1, 2 i 3 pomoću digitalne tehnologije

U vašim centrima podataka i centrima za prenos podataka u lancu snabdevanja, direktno i indirektno
U vašim kancelarijama i poslovnim prostorijama
U vašim voznim parkovima
U vašoj decentralizovanoj bazi sredstava.